Samo da je sunce mrvu manje grijalo, da je netko na nebeski štrik okačio nešto bijelih, paperjastih oblačića….to popodne i mi u tom kadru izgledali bi previše idilično.
Ovako…moja pažnja zaokupirala se telefonom, njegova dvometraška pojava ležerno ispruženih nogu, dnevnim novinama.
Kad je konobar došetao s našim šalicama, Fantom me pogleda preko rastvorenih novina :
– Ja ti, sele, ovo smeće od novina više neću uopće otvarat. Svaki put virnem u naslove…čisto da vidim šta se dešava u ovoj drlog-državi…i svaki put kažem kako se neću nervirati , a onda se kao neki psiho-mazohist pošteno naživciram i popizdim.
– Ma daj. Pa čuo si onu "što-manje-znaš-sretniji-si"?
– Čuo. Ima tu puno istine. Ali ti naprosto ne možeš , pored sve sile medija, ostati neinformiran…taman i da hoćeš.
– I šta sad? Dođe ti da se ubiješ radi toga?
– Neee. Ja bih radije nekog ubio..
– Samo golim rukama. Koliko znam, ti nemaš nikakvo vatreno oružje…A hladnim baš i ne barataš rado.
– Aha.. Moram pod hitno izvadit dozvolu za nošenje vatrenog oružja, barem dok sam normalan. Sigurno će mi zatrebat kad više ne budem.
– Ignoriraj, ignoriraj…i vozi po svom. Šta te briga za crnjake? Uostalom, premlad si da bi tako razmišljao.
– Šta premlad?! Pa, jel ti znaš ono … da onaj tko do 40-e nije postao čovjekomrzac nije nikada iskreno ni volio ljude?
– Evo sad sam čula . Zanimljivo. Znači, ovo se odnosi na ljude, ne i na žene? Bar ne na sve, je l’?
– Odnosi se . I na ove i na one. Al tebe volEm – to je fakat.
– Fantom?
– Hm?
– Mislim da ti je kasno za onu dozvolu.
nije fantom… već NAMĆOR :)))))
Namćorast mu dan bio . Ne znam jel do štrudle s višnjama il do neposlušnih gaća )
bit će da je do štrudle :))))